Srpska književnost u XVIII veku

240 ЈОВАН СКЕРЛИЋ. Ердељу, поред свога брата Саве П. Како су обоје били умешани у заверу против ердељског внеза, Михаила Апафија, допадну затвора, кога се са муком спасу. Бранковић, када се ослободио, отиде из Ердеља. у службу влашком војводи Шербану Кантакузену. У Влашкој је чинио великих услуга Аустрији, и због тих услуга, као и због рада међу Србима, после ослобођења Беча од 1683 године, добије од Леополда [ титулу барона, а 1688 титулу грофа краљевине Угарске. У Бечу је успео да помоћу Фалсификованих повеља увери да је потомак деспота Ђурђа Бранковића, и да му се даде титула Ђорђа П и нарочита диплома, „трајна сведоџба о славним делима“, у којој му се признаје право на, наследство земаља Херцеговине, Срема, Јенопоља, Баната и Бачке. Бечу је Бранковић са својим плановима био добро дошао, и зато су бечки званични кругови радо прихватили његове понуде и потврдили његове дипломе. !688 он је поднеоу Бечу пројекат о васпостављању српске деспотовине, од прилике у онаком виду као што је била ердељска кнежевина, којој би он, као законити потомак старих српских владара, био на челу. Тај његов пројекат би усвојен. Када је аустријска војска, ударила на Турску, Бранковић, сасвим у духу онога примљеног програма, појави се међу Србима и прогласи „Шилае ас Вазсјапогшиа Мазајае е!есвиз Резроз“, и из Оршаве, 1689 године, изда он проглас на целокупни народ српски. Ту он, „Георгије втори, божијеју милостију в сем илирическим, тракијским и иним восточним областем прадед-

наго отечества наследни деспот“. уРади избавленија, народа нашего Сербо-босано и бугаро- славно

славенскаго језика“, позива он „војинство рода