Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 241

нашего« и цео народ да се прикупи око њега и удари на „врага крсту господњу«“. Један део народа одиста се диже, и неколико стотина људи већ је сматрало Бранковића као правога владара.

Али како је аустријска војска напредовала, лако и брзо, то је бечкој влади Бранковић изгледао даље непотребан, у толико пре што јој је изгледао већ сумњив због својих веза са Москвом и влашким војводама. Маркграф Лудвик Баденски, убеђен да га »ради цареве користи“ не може даље трпети, позове га у Кладово, затвори, и са оружаном пратњом пошље у Сибињ. Из Сибиња буде послан у Беч, а одатле у чешки град Хеб (Егер).

У заточењу је провео двадесет и две године, пишући своју историју и многобројне молбе и жалбе дворовима руском и аустријском, тражећи увек своју „златолепну слободу“. Патријарх Арсеније П! и народни сабори сматрали су га за световног поглавара српског и неколико пута су, посредно и непосредно, тражили да, се удеспот«“ пусти на слободу. На све те молбе и представке ништа, нису помогле. Ма] та јеси, зеа 12 таНо зјаћиз ехрозсћ, како је гласио један одговор из Беча. И на питање шта је то „државни разлог“, овако је један царски министар одговорио Бранковићу: „Разлог државни, то је свештеник што не прашта ни оцу ни матери, ни синовима ни кћерима, нит браћи нит сестрама, шта више и не уме праштати, а нит пази закон божији нит светски; присваја себи све и сва лукавством и преваром, лагаријом и насиљем, пак и сва права како својих тако и потчињених гази, презире, руши, изврће их у крајњу невољу и пропаст, себи пак на врат навлачи и изазива

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ ВЕКУ 16