Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШЛ ВЕКУ 943

Рукопис има пет књига, али без једног општег наслова. Прва књига носи наслов уХроникам књига прваја“; друга „Хроникам књига втора Славеносрпска сиреч“, а затим редом остале три књиге. Иларион Руварац вели да је сам Бранковић своју књигу називао Славено-Србска Кронина, а Г. Тихомир Остојић предлаже назив Славено-Српске Хронике. Бранковић је своју књигу наменио »„деспотским и великим књазовом славено-сербскаго Илирика и Мисијам, бивајемим насљедником“, и то је у вези са његовом основном намером да докаже своје деспотско порекло и оправда своју политику.

У првој књизи је општи говор о хронологији код старих и источних народа, о рачунању времена у православној цркви. У истој књизи писац тражи порекло Словена, тврди да проистичу од Јафета, сина, Нојева, излаже историју Словена до крштења и историју прва три васељенска сабора. У другој Ењизи, пошто је у кратко говорио о српским народним обичајима и митологији, тражи порекло Срба код Сармата и износи историју Стевана Немање. У трећој књизи износи историју Немањића, од Стевана, Првовенчаног до Уроша, сина Душанова, ватим говори о битци на Марици и првој навали Турака. У четвртој књизи реч је о кнезу Лазару, битци на Косову, о Бранковићима, паду Цариграда, и угарским владарима краљу Матији и Сибињанину Јанку и јунацима и о српским последњим деспотима у Угарској. У петој књиви је генеологија, дома, Бранковића, о догађајима у Ердељу, Влашкој и Молдавској, о самом писцу ове књиге. Уз ову књигу иду и расправе које се тичу ових последњих догађаја, на латинском и мађарском језику, са упоредним преводом на словенски.

16%