Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

__2в

и

Бесједи му Оругџијћу Мехо:

»Ни ја, влаше, имена не кријем; „ја сам, море, исред Бијељине, „По имену Оругџијћу Мехо, »Којино сам Бијељини глава, „Панцирлија над по Босне глава; „Ево има три године дана,

» Од како је Кулин погинуо

» У Мишару пољу широкоме, „Сабља му се јесте огласила,

» У некаква Поцерца Милоша; „И ја ходим, и чету проводим, »„Кудгођ идем, за Милоша питам, „Волио 6' се с њиме удесити „Пег' царево благо задобити: »Да покајем Кулин-капетана,

» И повратим сабљу Кулинову: „Ала, ала! милом Богу вала! „Ето, влашпе, сад се удесимф Слог » У по поља свјету на видику, „Сад ћемо се, море, огледати.“ Кад то чуо Поцерац Милошу, Главом ману, зубима шкргутну: „Јп си, Мехо, ]“ у ми ти нену!

·- уда ме питаш, а ја тебе тражим:

утћена био, тко ти побјегао !< Намјери се ђетић на ђетића, Па на сусрет коње потекоше, Трже Милош сабљу у десницу; Ћаше Милош дочекати Меха, На десницу и на оштру сабљу, Нека виде војске обадвије,

245

250

265