Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

228

„Веће хоћу тако урадити,

„Да би своју изгубио главу; „Већ с' овако живљети не може.“ То говори паша Али-паша,

То говори, ал Бога не моли, Већ окрете силну купит војску По Зворнику и по Мулалуку: Књигу пише, посла Сребрници, Другу посла на Херцеговину, Трећу посла бијелу Мостару

На Мостарце до мора јунаке,

А четврту Босанском везиру, Учтуглији паши Кукавици; Пету посла у крајину љуту,

На тридесет п три капетана); Шесту посла, брате, на четири, На четири санџак-алајбега ; Седму посла ев' књигу клетвену На Бошњаке Турке Мусломане, На мечете и на све џамије,

На све хоџе и на мујезине: „Ко је Турчин и Турског племена, „Те га јесте Туркиња родила „И Турскијем млјеком задојила, „Те вјерује свеца Мухамеда, „Нек се диже тући ђаурина: „Ђаури нам тешко додијаше, „Нашег цара прво уцв јелише, „Упв'јелише, за срце ујеше: „Двије њему земље освојише: „Ођунлију и Маћедонију; „Исјекоше Турке јењичаре,

50

55

60

65

т0

15.

90