Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

241

224

ита

„Јењичаре, цареве синове,

„А градове б'јеле поурваше,

» Од џамија цркве поградише;, „И те би им јаде опростили, „Ал' видите л', ђе ће горе бити 2 у јани власи мировати не ће; „До Зворнику и по Бијељини „Ми се Турци маћи не смијемо » Од влашкијех љутијех змајева, „Шрелијећу преко воде Дрине, „Па се наше Босне приваћају, „Дочекују по друмов ма Турке, „И русе им ос'јецају главе“; „Ив чаршије изић не смијемо Нит на воду Дрину-извирити; „Нека знате, више ћ' јада бити: »Сву ће нашу Босну посвојити: » Од'те, дођ'те, ако Бога знате !« Оде књига по свој Босни славној На све Турке Турске поглавице, Када Турци књиге проучише, Низ образе сузе прољеваше,

Па скочише на ноге јуначке, Из подрума коње изведоше, Припасаше свијетло оружје,

Са сви страна војску сакупише,

Па Зворнику граду одведоше.

Кад се Турци под Зворник слегоше, Те их паша на тефтер узео, Ал' Турака сто хиљада дође. То је паши врло мило било, Па он гради орахове шајке,

85

90

95

100

110