Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

у

+

2

(]

225

ње

Шајке лаке, орахове лађе,

У Зворнику у својему граду; Па он шајке отиште низ Дрину, А он с војском покрај Дрине сиђе, На Тичару с војском Дрину пређе; Изиђоше у поља Лозничка, Украј Дрине табор учинише

И Лозничка поља притискоше: Све је бијел чадор до чадора, Коњ до коња, јунак до јунака, Бојна копља кано чарна гора, Све с' вијају по пољу барјаци Кано мрки по небу облаци; Товни коњи, а бијесни Турци, На алаје по пољу одлазе,

На Лозницу попријеко гледе.

Ту су Турци мудри п паметни: Бише Турци украј воде Дрине, Бише Турци за петнаест дана, Не шћедоше заметати кавге.

А кад своју одморише војску,

- Па се војска у једно сустиже,

Прије зоре и бијела дана, Лозници се граду прикучише, На Лозницу сложно удартише, Прве Турци шанце освојише И по шанцу адет поставише : По бедену вргоше барјаке,

А у шанцу амаз проучише : На Лозницу на град ударише, Како Турци нагло ударају, За беден се рукам' приваћају,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, 1у. 15

15

120

125

130

135