Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

а Лозница се из темеља креће. 115 У граду су до три војеводе: Прво јесте СОрпека војевода Од Лознице Богићевић Анто, А друго је Српска војевода По имену Милош од Поцерја, 150 А треће је Српска војевода Ја из Шапца Бакал Милосаве. Трчи Анто по бедену граду Кано соко по јелову грању, По бедену поређа барјаке, 155 А Орбине меће на бусије; Виче Анто грлом бијелијем, Виче Анто, к'о да соко кликће, Око себе Србадију рабри:_ » О Србини, не бојте се, браћо! 160 „Пун'те пушке, а туците Турке; „Нек је Турак' сто хиљада војске, „Нас у граду двадесет стотина, „Нека, знате, разбићемо Турке. „Пе жалите праха ни олова, 165 „У мене је за доста џебане; „Да ложимо три мјесеца дана,

„Да ложимо, војску би гријали: . „ Џебане нам нестати не може,“ Стоји цика Српекијех пушака, 170

__Јаук стоји око град Турака; Црвен пламен свезан је за небо

«а А од оне ватре из пушака.

| Бој чините три бијела дана: Ни престаше, нити сна имаше, 175 Ни сједоше, ни љеба једоше,