Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Све једнако бојак без престанка: Нити знаду, кад им данак прође, Данак прође, кад ли ноћца дође: Све једнако магла од пушака. Дан четврти кад је освануо,

Ев' пошета Богићевић Анто

По Лозници по бедену граду: Анто гледа свуда око града, Јесу л Турци ишто узмакнули; Турци нису ништа узмакнули, Већ се граду ближе, примакнули. Кад то виђе Богићевић Анто, Препаде се Богићевић Анто,

Па процвиље из грла бијела, Цвили Анто како љута гуја, Како љута гуја под каменом, Вели Анто: „Јаој моја мајко!

„Мили Бого! Што ли ћу ти јаког Ма

»Сад ће Турци Лозницу узети, - уМи војводе главе погубити, »„Сиротиња муке допаднути;

ја не жалим нит' се тога страшим,

»Ми војводе што би изгинули, „Али што ће наше јадне душег

„Душе не ће виђет Божјег лица:

»Сиротиња с нас муке допада,“ Ту му дође Поцерац Милошу, Крвава му сабља до балчака

И десница до рамена рука, Сијекући око града Турке, Милош тјеши Богићевић-Анту : „Ја мој брате, Богићевић-Анто !

210

215

220

240)