Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

о <о „Нек се зову до два Бујовића, „Ако стану обичај вадити, „Нек нас бране до два Царевића, „Ако буде што тешко дизати, „Нека дижу два Паландичића, „Ако буде коље прескакати, „Нек прескачу до два Старчевића, „А латински збориће ђевојка.“ То рекоше, у град уљегоше, Дивно их је бане дочекао, За пунаном софтром поставио, За трпезом сваке ђаконије, Као Јно ти у господичића, Посједаше кићени сватови. Обзиру се тамо и овамо, Око њих су многи настојници Оружани и наћордисани, На сватове попријеко гледе, Те сватове редом пребројише: Осамдесет и девет сватова Деведесет нек буде ђевојка. Гледају их од дома сватови, Да кидишу, кидисат' не смију, Да ћерају, ћерати не могу, Да их пред град ђе гођ дочекају, Чекали би, ал' се препанули. Тадар рече један од властела, Грчки зове младожењу Зана. Зано мучи, а збори Манојло, И прва се шала заметнула. Тад изиђе један од Латина, Носи бардак у обадвје руке,

169

170

180

[85

190