Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Оједе Турчин, ситну књигу пише, Те је шаље. Брду каменоме,

А на руке Брђанину Вуку:

„Чу ли, Вуче, мили побратиме, „Знаш ли, Вуче, није давно било, „Да се јесмо скоро братимили, „И јесам ти дао вјеру тврду, „Кад се женим и весеље градим „Да те, побро, зовем у сватове. „Оди мене у сватове, побро, „Сад се женим и весеље градим, „Јер ја немам врсна барјактара „Да ми носи свилена барјака.“ Књига оде Брђанину Вуку.

А кад Вуку ситна књига дође, Вуче зове Брђане јунаке,

Све им каже шта је п како је, Гди га везир зове у сватове,

Па овако Вуче бесједио:

„Браћо моја, Брђани јунаци,

» У Јурчина вјера на кољену, „Могу мене Турци преварити,

» А“ русу ми погубити главу. „его, браћо и моји Брђани, АКО мене посијеку Турци,

„Ви гледајте, Брђани јунаци, „Избав те ми дора од Турака, »Да не јашу претила дорина. „Што је земље на четири стране » У два цара и све седам краља, „Мога дора на далеко нема.

»ја ћу ићи, да ћу погинути.“

100

110