Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Опрема се Брђанине Вуче, Удри на се п срму и злато, А. панцијер кошуљу обуче, Припасује мукадем појаса, За појасе двије пушке мале, Ни ковате пи чекичовате, Но у златни калуп изљевате, Приписује сабљу демискију; Окити се што боље могаше, А слуге му дора изведоше, Па војвода посједе дорина,

Са браћом се својом опростио,

Право иде Пећу каменоме. Кад се Пећу помолио Вуче, Угледа га везир Пећанину, Па сусрете мила побратима, Руке шире, у лице се љубе, Питају се за јуначко здравље. Здраво били, одоше на кулу, ЏИ ту тамну ноћцу преноћише, Па у јутру. рано поранили. Узе везир свилена барјака, Даде барјак Брђанину Вуку. Разви Вуче свилена барјака, Чауш викну, далбуана рикну: „Аавурала, кићени сватови.“ Сватови се стали окупљати; Како који Турчин долазаше, Сваки свате 'вако бесјеђаше: » О везиру од Пећа камена, „Несретно ти то весеље било!

„Шта ће тебе ђаур у сватове7

130

150