Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

246 А везир им 'вако бесједио: „Ово ми је Богом побратиме.“ Кад сакупи три стотин“ сватова, Отале се свати подитнули, Пред свијема Брђанине Вуче, Носи Вуче свилена барјака. Кад дођоше Скадру бијеломе, Неће Вуче на мост на ћуприју, Но наћера дора на Бојану, Те Бојану воду пребродио. То гледало мало и велико Исред Скадра града бијелога И ђевојка па каваза жута, Па овако била бесједила: „Мили Боже, да чудна јунака! »Да ми оће у срећу панути, „ја би дала по бабова мала, „још би-ми се мало учинило, „Баш би дала моје оке црне.“ Па дозива остарелу мајку: »0ј Бога ти, моја мила мајко, „је ли оно везир-Пећанину „Штоно носи свилена барјака 2“ А стара јој бесједила мајка: »Ли не гледај онога јунака „На дорату што носи барјака, „Него оног на коњу лабуду.“ У том свати Скадру долазили. Разредише свате на конаке, Ђе петину, а ђе десетину, Да је њима љешше на конаку, Оста Вуче на бијелу кулу,

155

160

165

170

је ст 180