Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
Не зову га ниђе на конаку. Поби Вузе копје у ледину,
Па за копје свезао дорина,
А прострије суру кабаницу, Леже јунак санак боравити.
То зачуо од Скадра везиру,
Ђе се сестра ашик учинила
На јунака Брђанина Вука,
Па дозива зета Пећанина: „Иди пошљи крвава џелата „Нек донесе Брђанина главу, „Што ће теби ђаур у сватове г“ Моли му се везир Пећанине: „Немој, тасте, од Скадра везиру, » Оно ми је мили побратиме.“ Ама везир ништа не слушатше, На џелата срклет учинио
Да погуби Брђанина Вука,
Да окити Скадра и бедема Русом главом Брђанина Вука. Онда везир Пећанину виче: „Молим ти се, тасте господине, „Не сагуби Брђанина Вука, „На поласку друма не крвави, „Кунем ти се, а вјеру ти дајем, „Док ја будем на конаку првом, »„Оћу повјећ' мила побратима, „И главу му Скадру оправити, „Те окити Скадра бијелога.“
У том свану и сунце ограну. Чауш викну, далбуана риче: „Азвур, свати, изведте ђевојку !<
185
190
195
200
205.
210