Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

248

Изведоше Златију ђевојку, Дариваше кићене сватове, Барјактару ништа не дадоше. Отале се свати подигнули,

На Бојану воду нагазише,

Сви сватови иду па ћуприју, А не иде Брђанине Вуче,

У Бојану наћера дорина, Здраво Вуче воду пребродио. Све се чуди мало и велико. Добро Злата Вука сагледала, Па одоше друму путујући.

Кад је било дању око подне, Сви сватови коње разиграли, А не игра Брђанине Вуче,

Но се Вуче мало закарио.

А да видиш Златије ђевојке, Кад Златија згоду уватила,

До Вука је коња доћерала,

Па је Вуку тио бевједила:

» 0 војводо, Брђанине Вуче, „дар не видиш да си погинуо 7“ Све му Злата по истини каже. „Но да чујеш, од Брда војводо, „Ако ћеш ми дати вјеру тврду, »Да ме узмеш за вјерену љубу, „Дођи мени ноћи под чадоре, »Да бјежимо Брду каменоме.“ А Вуче јој даде вјеру тврду Да је узме за вјерену љубу.

У тому се они раставише.

У путу их ноћца сустигнула,

НО

от 235