Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Разапеше бијеле чадоре, Вуче иде под јелу зелену,

Па под јелу конак учинио. Кад је ноћи пеко доба било, А да видиш Брђанина Вука, Иде Вуче под шатор ђевојци. Код ђевојке седам јенђибула, Није лако избавити Злато. Ама Злато стоји па ногама, Па све чека Брђанина Вука. А Вуче је увати за руку,

Па је води јели и дорину, Па дорова коња посједоше, Побјегоше Брду каменоме. Сву ноћ тамну путовао Вуче. Кад се близу Брду примакоше, Ту их тамна ноћца оставила, А бијели данак приватио. Вуче мљаше да је измакнуо, Да се више не боји никога, Па одсједе од коња дорина, Љуби Вуче Златију ђевојку. Када свану и сунце ограпу, Док ето ти двије пашалије Баш од Скадра града бијелога Да понесу Брђанина главу, Па под чадор долаве везиру. Везир стоји, ћурак пригрнуо, Па под ћурак сабљу пригрчио, "Оде везир да погуби Вука. Када дође ђе је замркнуо, Нема Вука ни од њега гласа.

250)

260

265