Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

270

„И да шњима боја започнемо, „Чини ми се нас је више свата, »Онђе нема пуне двје стотине.“ То зачуо сватски старјешина, Па довати дурбин од биљура, Развучеа му до седам прешљена, А осмога оку окрочио,

Те пребира по пољу сватове, И упази на коњу ђевојку:

Сву Фереџу сузам поквасила, Уза њу два млада ђевера

Те је ћеше и сузе отиру;

Пред сватима Поцерац Милошу Колико би џефердар турио, Голу сабљу носи у рукама, Калаузи и стражари војсци, . А пошјева грлом бијелијем:

> О Ружице, племенито злато ! „Моје мило срце из њедара ! „Ако те је бане испросио, „Бољи те је јунак препросио !“ Када виђе од Сибиња Јанко, Он дружини својој бесједио: „Чујте мене, браћо и дружино! » Оно су ти свати од Србаља, „Наша јадна браћа соколови, „Можемо им лако ударити,

„И сватове бутум погубити,

„Нас хиљада, а њих дв је стотине,

„Али ћемо муках допанути, „И брат брату крви се напити. „Немој, браћо, ако Бога знате,

315

320

325.

336

са2 с 345.