Srpski književni glasnik

+ Српски Књижевни ГЛАСНИК.

! сју

браде, ширину усана. Он броји његове покрете, његова трептања. очима, његове брадавице. Он му зна порекло, васпитање, цео живот, зна колико има у непокретном имању, колико у новцу, зна у коју кавану иде, кога виђа, колико троши, шта једе, из кога му је краја вино, ко му је научио куварицу, у кратко ону безбројну множину оних бескрајно разгранатих и изукрштаних прилика које стварају и ближе обележавају површину и основу природе и живота. људског. Он је био не само писац, но и археолог, неимар, тапетар, кројач, торбар, извршитељ, физиолог, и бележник: сви ти људи долазили су један по један, и читали су редом своје извештаје, најподробније на свету п потпуно верне; писац их је слушао врло савесно, врло приљежно, и машта му се загревала и палила тек пошто је стигао да наслаже као неку врсту ломаче ову бескрајну гомилу хартије. Он је то знао и тако хтео. «Ја сам, говорио је он, доктор друштвених наука». Као ђак Жофрое Сент-Илера, он је објавио своју намеру да ће написати природну историју човека; други су саставили каталог животиња, он је хтео да изради инвентар нарави. Он је то и извршио; уметничка и књижевна историја још није дала мисао тако страну уметности, ни уметничко дело тако велико; његова огромна ученост била је дорасла том огромном предузећу.

Из ове његове навике да подробно улази у све појединости потекло је неколико мана и неколико врлина његових: на много места он је многим људима досадан. Ја поменух мало пре да је његово предсобље пуно индустриалаца и судских извршитеља,; и ми смо ту са њима; а чекати у предсобљу непријатна је ствар. Уметник се сувише дуго не појављује; човек почиње да га проклиње кад га је узалуд чекао читав час у чети његових службеника. Ова фаланга, у осталом, није ни најмање занимљива. Од ових столарских признаница, ових адвокатских рачуна. човека. најзад заболи глава; човека убрзо почиње давити загушљив ваздух судских ходника, дворница за сецирање, и малих дућанчића. Само посматрачи mo за-

ЊЕ