Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 55

нату, на пример критичари, или још пословни људи, могу се ту добро осећати. Да ми сви данас нисмо плебејци поштоваоци науке, да деветнаести век није унео поезије и у катаплазме и у меничне протесте, писац би био напуштен од половине својих читалаца.

Још је горе то што дело услед тога постаје неразумљиво. Опис није слика, а Балзак често мисли да је дао слику онда кад је само опис дао. Ти сређени подаци ништа не показују; они су каталог, и ништа више; набрајање свих прашника некога цвета неће нам у очима никад створити слику цвета. Песнички дах Жоржа Санда и Мишлеа, или плаха и бујна визија Виктора Хига и Дикенса, потребни су, да се у нама изазову слике телесних предмета; у том случају ми смо као бачени ван себе, и узбуђење нас учини видовитим. Балзаково сићушно разлагање оставља нас на миру и у мраку; узалуд он потанко описује пречагице на каквој згради или нос на чијем лицу, те пречагице п тај нос остају у сенци; једино физиономичар или археолог могу ту нешто да нагоде; обичан читалац остаје забезекнут, и ако пун поштовања, и тихо преклиње да му се помогне цртежом предмета или сли-

ком човека. (Наставиће се). X. TEH. (С француског превео Б. П.)

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

АлфгРЕД ЈЕНСЕН, Гундулић и његов Осман. (2). Јенсен је највише пажње поклонио руској књижевности. Он је написао једну књигу »Портрета руских песника» (Куковски, Пушкин, Љермонтов, Гогољ, Грибоједов, Полежајев, Кољцов, Бјељински). Наставио је још у повременим списима збирку сличних есеја (Тургењев, Толстој, Достојевски, Гаршин, Надсон, Некрасов). Држао је још