Srpski književni glasnik

56 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

и јавна предавања о Пушкину у Беликој Школи у Готенбургу. Преводио је из Џушкина (Јенсен је, као што ће се видети, понајвише стихове преводио) «Оњегина», «Кавкаског роба», «Бахчисарајски фонтан» и неке краће песме; из Љермонтова «Демона» и ону песму «Мцири» (да и овде оставимо исти наслов који јој је и наш преводилац оставио) која се сматра као «адиђар словенске поезије« (овај превод је награђен од Шведске Академије Наука. у Стокхолму); понешто из Некрасова и др. Преводио је и приповетке: од Гогоља, «Тарас Буљбу« и «Мајсеку ноћ»; од Шчедрина, неке од «Слика из провинције»; од Гаршина нешто, и Чехова; нити је Тургењева («Поезија у прози») заборавио (јамачно је већи део Тургењева и других романејера већ пре Јенсена био преведен на шведски). Затим се обратио чешкој књижевности. Писао једну студију о Махи, познатом песнику из доба чешког романтизма, и једну о новијем песнику и приповедачу Сватоплуку Чеху. Још и преводио од обојице: од Махе «Мај», а од Чеха: «Адамите», «Јагорчевину» (оба превода награђена од Шведске Академије), «Анђеле», оне хваљене идиле «Под сенком липе< и оне дивне «Песме робова» (и код нас преведено; иначе, колико знам, никоје друго од чешких дела која овде ређамо). Затим је друга чешка дела преводио, и то опет. песме. Преводио, на пример, од Неруде «Космичке песме» и «баладе» (награђено од Шведске Академије); од Брхлицког «Ковач и емрт» и старога Epбена «Баладе». Белику пажњу, после, обратио је и пољској књижевности. Писао, најпре, неколико есеја о Мицкијевићу и држао јавна предавања о њему, у Великој Школи у Стокхолму; преводио затим, пи TO, колико сам видео и распитао, све оне ствајри које код нас још чекају преводиоца Превео н. пр. доста и најглавније од. Мицкијевића: « Кримске сонете» и «Баладе и романце», «Конрада Валенрода» и Пана Тадеуша» (ово последња награђено од Пољеког Књижевног Друштва у Раперсвилу), и многе одломке из, оног чувеног спева «Преци» од. чије се појезије, кажу

никад није показала смелија и силнија ни словенска ни