Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 50

служнијих научника да каже: «шта се ти странци плећу у наше студије 7 Нека они свој посао гледају а наш оставе само нама».

Случај којим се ми бавимо, није, међутим, такав. Књига о којој смо ми узели говорити, нема ни једне од особина. које смо сад навели. Јенсен, кад је у дубровачке књижевне студије улазио, знао је како се једном озбиљном раднику пристоји улазити у њих. Он је имао да прикаже Гундулића немачком свету, и савесно је прибрао све што му је за тај посао потребно било, пажљиво испитивао све што је досад о томе речено и лепо налазио шта треба још додати. Само то што је у Дубровнику годину дана студовао, довољно сведочи о лепој брижљивости његова рада. А књига, сама собом, још је бољи доказ овој. Он је њом ушао у ред правих радника на словенској науци и испитивалаца дубровачке књижевне прошлости. Тај значај није мали, и нарочито не може такав у нашим очима изгледати. Јер код нас, специално код нас Срба овамо, нема таквих људи. Код нас је необично мало писано о дубровачкој књижевности. Изузевши књижевне историје «за школу и народ», ми имамо свега две три расправе из те области: «Значајност дубровачке књижевности» од К. Руварца, рад из 1863; «Српски песник из прве половине ХУП века» од Г. KR. Миленовића, рад који сам Јенсен назива «једном савесном M коректном студијом»; она расправа Г. у Киваљевића о којој смо у једном од прошлих бројева говорили; један два предговора још, и то је, колико знам, све. И за нас је према томе, надам се, доста поучно да видимо како је Јенсен своју књигу радио. Зато ћу се ја на томе мало више зауставити.

Јенсену је, најпре, требало дати књижевну оцену Гундулићева. рада, и зато је он добро познао сва дела овога. песника. и учена истраживања досадашњих – слависта о њима. Затим, како је он осетио да му за право књижевно испитивање ваља узети у обзир још. неке моменте а не само естетичку оцену, то је он морао ући у много