Srpski književni glasnik

Живот и СМРТ. 493

— Хула живота! рече он најпре. — Затим се опет замисли, подера обод од свога шешира, ћутећи још један минут, па онда, кад се трже, поче за себе говорити:

— Истина је. Глумац: — комедијаш или трагичар. — За мене је одавно и за навек све само улога, само костим. Ох, како је то уморно! Како сићушно! Изигравати! Вечито изигравати! Час овако, час онако, како која партија хоће. Показуј се како они желе да те виде, погађај какве су жеље тих глупака! Остављај их вечито на међи наде и страха! —- Засењуј их датумима и извештајима, упливом из даљине и славним именима. Були њихов господар и ако не знаш на што ти то. Ето, у томе је, вере ми, све! — И после свега тога, чамити овако као ја, то је ужаено. — Јер, збиља, настави он, прекрстивши ноге и легнувши у наслоњачу, мени је прекомерно досадно. — Како седнем, да умрем од чамотиње. — Три дана не бих могао ловити у Фонтенеблу, а да не умрем од досаде. Ја морам да идем, а са собом да терам друге. Ако знам куда, да ме одмах обесе! Говорим вам истину. Ја имам планове за живот четрдесет царева; свако јутро и свако вече правим по један; уобразиља је моја неуморна; међутим, нећу извести ни два од њих, па ћу малаксати и телом и душом; наш слаби жижак не гори дуго. Искрено да речем, баш да се еви моји планови и остваре, не бих се заклео да ће свет бити зато срећнији; можда би био лепши; величанствено јединство владало би на њему. — Нисам филозоф, и, колико ја знам, само је наш флорентински секретар! имао здравога разума; ја извесне теорије не могу никако да разумем. Живот је п сувише кратак, и човек нема кад да се зауставља. Чим сам нешто смислио ја извршим. Наћи ће се после моје смрти доста објашњења мојим радњама; ако успем — да ме кују у звезде, и да ме понизе, ако пропаднем. Парадокеи ничу у изобиљу у Француској; док будем жив, не дам да се чују, а после, како буде. — Шта мари“ Моје

] Макиавели.