Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 67

као Зтррепјене.“ Дакле г. Васић не помиње што је читао (он је то зацело читао) у Милићевићевој књизи „Слава у Срба“ на стр. 10-11, где стоји да се слава по неким писцима састоји из два дела, једног незнабожачког, помена својим покојницима, и једног хришћанског, слављења. свог покрштења. Да ли је он случајно заборавио на Милићевићаг или је превидео шта се у њега говори о спомену покојницима, и онда услед тога начинио мишљење које је метнуо на прво место (за то мишљење он не казује чије је) или је, не дај Боже, мислио да се тај „спомен покојницима“ може изоставити, кад се помене Лилеково „поштовање умрлих предака“ У сваком случају рђаво.

Други пут има да нам објасни шта су хероји, јер ми то по његовим речима „морамо знати“ пошто је „у нашој слави очуван жероски култ“ (стр. 7). Па шта је било 2 То, да апеолутно нико по том објашњењу не може знати шта су хероји. Довољно је да наведемо речи г. Васића. Он каже (стр. 7): „Хероси су живели на земљи као и CBI други људи, али то име херос добијали су они тек после смрти своје, кад почињаху проводити живот као идеална бића, слична боговима. Још су тачније деФиниције хероса код других класичних писаца, jep Plato, legg. X. p. 909 Е. назива PX Be Đeopi, Ha: шта Е. Пепекеп надовезује, да су хероси синови или даљи потомци Зевеови и других богова, које су родиле смртне жене, или су то синови богиња и смртних људи. Ну, најјасније је и најтачније објашњење Цицероново, јер. Стеего Јесе. П. 9 каже, да треба поштовати шапе“, јер су то људи, који су умрли; њих треба сматрати као божанска бића.“ А шта да кажемо, кад после свега овога читамо ове речи: „Баш ти људи, који се као хероси обожавају, и јесу били предводници организованих номадских племена, која су друга земљорадничка“ племена потиснула 2!“

Г. Васић даље често избацује важне идеје, алп их

1. Деца богова. 2. Душе умрлих људи. (Дакле Цицерон не говори о херојима!) 5%