Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 69

играча не увесељавање, него показивање ратне вештине и умешности)“, која би одговарала пграма што су их стари Грци и Трачани приређивали у част хероја. Овако бизарна мисао треба допста јаке и јасне доказе. Међутим г. Васић није ни мало јасан; он се задовољава да нас упути на игре које приређује Ахил у славу Патроклову и на Херодота У, 8. Што се тиче јачине његове аргументације, о њој можемо ово рећи. Ахил је приредио те игре (кошије, песничање, хрвање, трка, бацање камена, управо лопте, гађање из стрела, џилитање) пошто је Патроклово тело изгорело на ломачи. Тако пето и Трачани по Херодоту приређују сваковрене игре онда кад сахране ког богаташа, на његовом гробу. Има дакле једна велика разлика између тих пгара и обичаја који Медаковоћ иомиње: те су се игре држале приликом нечије смрти а оро не. А какве су сличности које говоре у прилог г. Васићу 7 То ће нам он рећи.

На стр. 10 опет г. Васић вели да се „не може сумњати, да је овај обичај (— слава) играо важну улогу при стварању српске државе.“ Ви дабогме очекујете ла вам се објасни, макар колико, у чему се та важна улога састојала. Али г. Васић то није учинио ни једном речи.

Имао бих још пуно да говорим, па да изнесем ево што у овој књижици не ваља. Али п овако сам злоупотребио стрпљење поштованпих читалаца и крајње је време

да завршим.

Пре пет-шест година штампао је био г. Васић неке научне радове. Ја сам реферисао о њима у „Делу“ за 1897 год. п рекао сам ово: „Писац зове ове своје радове студијама...; они су међутим само и сувише скромни састави, којима недостају сви атрпбути такве научне врсте... Да оставим на страну... форму (каквом) се служе само мало писмени људи... несолидност ових послова г. Васића показаће и ова ниска... противуречности и рђавих хипотеза, неоправданих закључака и недоказаних тврдњи итд.“ После паузе од јелно четири-пет година јавља се г.