Srpski književni glasnik

70 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Васић у српској научној књижевности опет с неколико ра он штампа. „Славу“, у „Бранковом Колу“ чланак „Српска уметност“ и реферат о чланку Симе Тројановића „Стари словенски погреб,“ који је изишао у „Књижевном Гласнику“, у „Искри“ реферат о једној представи Софокловог „Едипа Краља“ у нашем Народном Позоришту, а можда и још штогод. Ја сам дао напред суд о „Слави“ и он се зачудо слаже са судом који сам дао пре неколико година у „Делу“ о некадашњим радовима г. Васића, као што се већ у неколико види из горњег цитата. Остале побројане ствари, као што је у сеталом и природно, у главном су једнаке по квалитету са „Славом“; ако нису горе од ње нису зацело ни боље. Г. Васић је дакле остао као радник на науци исти. Какав закључак излази из тога 7 То се само каже.

Н. Вулић.

Божидар А. Прокић, Почетак Самуплове владе. Прилог историји Балканских (Словена у Х веку. ( Из Гласа Српске Краљевске Академије ГХТУ) Београд 1901. Crp. 100. — 145.

Г. Прокић је у овој својој расправи хтео расправити питање, кад и како је цар Самуило дошао на владу. Резултат његова испитивања је ово: Одмах после смрти цара Цимисха (т“ 10 јануара 976) четири брата Давид, Мојсеј, Арон и Самуило дигли су устанак против Византије, прогласили су се независним и почели владати колективно. Убрзо затим прва два брата погину, а трећега убије Самуило 14 јула 976 год., те узме. сам владу у своје руке. Резултати, до којих је дошао Г. Прокић, не слажу, са резултатима најбољих зналаца Византиске Историје Шлумбергера, Дрипнова, Јиречка п др. Ево у чему је ствар.

После 1079. год. написао је византиски хроничар

Скилиц своју псториску хронику, у којој је описао до-