Srpski književni glasnik

72 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

тачан и поуздан извор, то није познато. Тај опис, за који се не зна по каквом је извору нанисан, преписао је Кедрин, и опет се не зна, да ли је он тај опис тачно преписао. То је већ довољло, да се с правом посумња у тачност Кедринова причања. Али има и других података, који показују да је причање Кедриново нетачно.

Г. Прокић је те податке, који не иду у прилог његовој хипотези, просто прешао, игнорисао и изоставио, ма ла је њих истакао проф. Јпречек, а Г. Прокић је употребио Јиречка. Тако н. п. проф. Јиречек истиче, да Окилиц-Кедрин на једном месту помиње устанак четири брата још против цара Петра (т 969 г.), те се тако извор Г. Прокића сам себи против причајући исти догађај једном пре 969 и после опет 976 г. Али је још важнији податак који је истакао проФ. Јиречек онај дочек посланика на немачком двору 973 г. Тај податак је г. Прокић прећутао а он јасно сведочи да је маћедонска држава постојала већ 975 зод., те је већ тим фактом доказана нетачност причања Кедринова и оборена хипотеза Г. Прокића.

Г. Прокић је погрешно назначио чак и доба, које је пспричано у његову главном извору; он пише (стр. 117) да Скилицова хроника обухвата време 811—1118% год., међутим она завршује 1079 год. (в. Кгатђасћег, Ву7. 146. 365). Нето тако Г. Прокић погрешно мисли, да се Кекавменово дело зове: „Савети и приче византијског бољарина у ХТ веку“, јер то није натиис ћекавменова. дела, него натиие Васиљевскога, који је то дело издао у једној расправи 1881 год., 2 само дело се зов2 (трагиликон п њега је Васиљевски са Јернштетом издао критички у целини још 1596 год. и Г. Прокић је свакако озо издање требао употребити а не оно у расправи од 1881 год.

Још да напоменем једну сиптницу. Кекавмен прича, да је његов деда (који се такође звао Кекавмен), кад га је Самуило у Лариси напао, писао цару византиском: Еусе.... аусухка де пара TUOD атостастх,.. тј. ta... приморан од аностате (Самуила). Г. Прокић је те речи Кекавменове овако превео: „Ја... по невољи отпадник“ (етр. 129). По томе