Srpski književni glasnik

Јаков Игњатовић пре 1848. b5

он је написао велики број песама, које нису света угле-· дале, и, судећи према онима које су објављене, српска књижевност није много изгубила. Правог песничког дара није имао; ђак мађарских школа, рођен на периферији Српства, он није владао српским језиком као они из „Доње Земље“, Бачке, Баната, Срема п Лике, и зато је и дигао руке од поезије и постарао се да сврши школе и дође до дипломе. ; У Пешти је тако свршио филозофију, две године права и започео п трећу. Но одмах после свршеног се: местра те треће тодине права дође у оштар сукоб са својим тутором и братом од стрица Симом Игњатовићем Огорчен због његова деспотизма и кињења сваке врете, "он напусти школу и пође у свет, не јавивиш се ни једоном речју кући! Шта је за то време радио У својим мемоарама, он се на тим тренуцима нерадо задржавао. По извесним знацима даје се мпелити да је те године провео као и његов Бранко Орлић у Милану Наранџићу. _ Као и Бранко, он је ступио у хусаре, и једва се одатле избавио; као и Бранко, полагао је он испите на разним

/

– мађарским академијама по унутрашњости п дошао до дипломе у Кечкемету, и то још у хусарској униформи, по-

_ евоје пријатеље. Такви испити били су обично праћени пијанкама m оргијама, и Јаков Игњатовић водио је у то доба онај пети беспутан и буран ђачки живот, као и

е положио испите које закон тражи, даље није хтео ићи. „Мене ти докторати, прича он сам, нису ни најмање одушевљавали, држао сам их као неке прапорце застаелих универеитетских установа, као петрефакте, kao амутове кости“.

_ Као свршени правник уђе ради веџбања у писарцу у то доба чувеног адвоката пештанског Флорента,