Srpski književni glasnik

ја

791: 2" ИГРЕ

) о | | '

О ИД У АЕ

O. UT О, 405 јеште к'о у самртника. Згурило се, саставило браду и кољена, па нит' што збори ни ромори, нит тиче ни миче, вего нас само гледа... „Аман, људи, шта је овог“ запомагах ја из свега аваза, „какво је ово приказаније, буди Бог се нами и анђели божји 7“... Погледаше се неколике комшије п слегнуше раменима... „Па то му је дијете“, веле... „Ама чије дијете 7“... „Ама Митрово“.. И отргоше људи причат' како има двадесет лана да немају љеба у кући. Митар се разбољео, а дијете слабо, па нит“ је могло радит' ни испросит'... Не ваља душе губит' п треба казат, да су им комшије доносиле п давале нешто цркавице, ама богме и они људи сјеромаси, па им додијало више дават'... И, ето, рекоше, да се за три дана ни Митар нп дијете нијесу озалогајили.. Ништа за три дана... С тога је, кажу, Митар и умро, несретник један п несретни син, а дијете се једва држи... А зима је још грђа од глади, па још кад нема ни комада дрвета да се огрије, онда ће га ђаво још прије однијет' и одлетиће за ћаћом прије данашњега дана...

— Грехота, рече газда Аћим тарући очи.

— Грехота ја. окреса п Ристо. Убио га Бог, буд умрије, куд остави дијете за собом да гладује и да се смрзава. И што ће њему дијете“... Лахко се запграт“ са женом и стећ' дијете, ама дај га ти дигни на ноге и очувај !... Сад га, ето, оставио мени на врату, проклето му мјесто у коме лежи. Салетише ме еви људи на гребљу, па веле: „Ти, Ристо, вазда трчиш и бринеш се за свакога, па дела се побрини п за њ. Нађи каква чојека, који нема ђеце, па да га из севаба прими у своју кућу, а Бог ће га благословит'“... И сви ми казаше, да си ти, газда Дћиме најзгоднији за тога. Теби, ето, Бог није дао ђеце, а камо среће да ти је дао педесетеро, па те дужи да ово сироче примиш и да га одгојиш. Кад мало ојача, може те и слушат“ и бит! ти к'о момче, а теби момче свакако и треба.

Газда Аћим, слушајући Ристу, опржи се некако о мангалу, па. бржебоље подави ноге пода се.

26"