Srpski književni glasnik

2: x

it Ми Ре 7 _

БЕЛЕШКЕ о ЕНГЛЕСКОЈ. 59

постеље, и женскиње које игра. За десет минута видео сам на вратима гомилу света; било је и туче, нарочито међу женскињем ; једна од њих, раскрвављена лица, нијана, промуклим гласом пиштала је и хтела да насрне на једнога човека. Гледаоци су се смејали; на вику, из оближњих улица покуља становништво, деца у ритама, јавно женскиње, сиротиња, као из какве људске помијаре која се одједном испражњава.

У неких се очувала чистота, какво ново парче одела; али је већина у прљавим и разноликим ритама. Замислите какав може бити један женски шешир, пошто је прелазио три четири године с главе на главу, пошто се лупао о зидове или добијао ударце, јер ово женскиње добија и батина. Видео сам модрица на очима, повезане носеве, крваве јагодица. Оно млатара се чудноватом жестином; али најужаснији је онај танак, пиштећ, препукао глас, као у болесне сове.

Од тамника већ гамижу улични мангупчићи, босоноги, масени, преклињу за милостињу. По степеницама на Темзи има их више, само су јаднији, блеђи, грђи, одвратнији од париских мангупа; клима је оштрија а ракија гора. Уз њих, наслоњени на оне лепљиве зидова или непомични на степеницама, стоје људи у чудноватим

"рптама; не може се ни замислити, пре него се види. ко7 ,

лико слојева прљавштине може стати на једном горњем капуту или панталонама; они сањају или дремају, отворених уста, тамна, модра лица, а често п крвавим жилицама ишарана. У овим крајевима вароши нађене су породице које су место постеље имале под собом гомилу чађи на којој су спавале неколико месеца. За тако пропала лица, има само једно уточиште: пијанство. „Не пити! говорио је један бедник приликом једног испита; боље онда одмах умрети.“

Један трговац ми рече: „Чувајте своје џепове, господине !“, а један ми полицајац рече да не идем у извесне улице.

Прошао сам кроз неке најшире ; у свима кућама, сем