Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ о Енглеско. 61

није распусни живот, већ беда. и то каква беда! На ову ужасну пратњу по мраку по монументалним улицама човек се згади; чинило ми се да видим како мимо мене пролазе мртви. Ето једне ране, и праве ране на енглескоме друштву.

Трке у Епсому: данас је дерби", празник; порламенат не ради; три дана се говори само о коњима и њиховим одгајивачима.

Пођосмо на Ватерло-станицу, Небо је без облачка, без магле; моји суседи Енглези веле да нису никада видели такав дан у Лондону. Свуда зеленило, ограђене ливаде, а у оградама и дрвље. Сјајност овога зеленила, згомилавање и свежина обасјанога, позлаћенога цвећа, невероватни су. Кадифа оперважена драгим камењем, свила која се прелива, најлепши везови не могу се мерити с овом сјајношћу. Боја је претерана, сликар је не би могао исписати; али никад ме растиње, раскош и радост окићенога поља нису тако живо занелп!

Дерби је велика зелена ливада, мало таласаста; на једноме боку подижу се три скеле за народ, а и још неколико мањих. На супротној етрани шатре, стотине дућана, привремепе штале од платна, дар мар од кола,

коња, јахача, приватних омнибуса; може бити да ће

бити овде око две стотине хиљада људских глава. Ништа није лепо ни отмено:; кола су праве тарнице, а

„рухо је женско ретко лепо, овде свет долази да гледа

a He да се показује ; све је врло занимљиво кад се скупа посматра. Са врха Стренда, грдна гомила света гура се, и граја се диже. Изнад тога, десно, ред великих дрвета, иза њих плавичасто и неодређено таласање зелених поља што чини врло леп оквир овој иначе обичној слици. Неколико облака белих као лабудови промичу на небу, а но трави се види како измиче њихова сенка; лака се магла, се пуно сунца, у даљини надвила, а обасјани вазлух

! Једна од највећих трка у Енглеској.