Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ о Енглеској. 63

оно неколико заосталих капи у њему. Њена друга кћи која ходи ногом подиже кору од диње и грицка. Дадосмо им један шилинг и колача. Није могућно описати њихов понизни осмех захвалности. Чинило се да су хтеле рећи као Стернеово магаре: „Преклињем вас, не туците ме; али, ако хоћете можете ме тући“. Опаљена и спржена лица; мати има ожиљак на десноме образу, као да је од чизме; обе су, а нарочито дете, подивљала и закржљала — створења. Велики друштвени млин овде ситни и ломи последњи друштвени слој под својим челичним каменом. Звоно зазвони, трка се спрема. Три или четири стотине полицајаца испразне потециште ; на уздигнутим седиштима препуно света, према њему ливада је само велика црна мрља. Попесмо се на своја места; ништа величанствено. На тој даљини гомиле су мравињаци ; коњаници и кола што ступају напред или се сукобљавају личе на пауке, мајске бубе, на велике мрке бумбаре раштркане по зеленој простирци. Џокеји у црвеноме, . плавом, жутом, љубичастоме оделу, засебно стоје vre личе на рој лептирова који се уставио на једноме месту. Вероватно да се много не одушевљавам трком, али ми се чини да гледам неку игру буба. — Тридесет и четири тркача; после три покушаја, потекоше; петнаест или “ двадесет су у гомили, остали су у гомилицама, види се "како измичу напред на потецишту. За око брзина није врло велика; отприлике као железница на по миље; вагони личе на дечија колица које деца вуку о концу; физички утисак није тако силан, не треба говорити о урагану, холују. —— Неколико тренутака, црна мрља, попрекана црвеним и јасним тачкицама, миче се на даљњем зеленилу. Затим се повраћа, види се где прва група "стиже. „Доле капе!“ Сваки скида капу, цео свет устаје на ноге; на клупама се чује угушено „ура“. У хладне образе ударио плам; кратки, пспрекидани покрети мичу наједанпут и флегматична лица; доле где се опкладе врше потрес је нечувен, као каква вртоглавица ; зами'слите да томилу аутомата -људи дохвати јака елек-