Srpski književni glasnik

64. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

трична струја п да стану млатарати свима деловима као какви поманитали телеграфи. — Најзанимљивија. је људска плима која наједанпут јурне и шири се за тркачима, налик каква таласа од мастила; црна непомична маса стопи се одјелном и потече; за час се рашири, у нелоглед, и ево је већ пред седиште. На два или три реда полицајци начине брану, а по потреби и песничају насртљивце да би било слободно оно место где се дочекују коњи и џокеји. Спрема се за мерење и проверавање.

Величанствен је онај тренутак кад су коњи на двеста корака; за тренутак брзина се види, и ред коњаника и коња јури сада као холуј.

Некакав слабо познати коњ, Карактакиес, добио. је трку, и то за врло мало; за њега су се кладили 1 на 40; за друга два коња добра гласа кладио се свет 1 на 3, или 2 на 9; отуда рђав рачун и пораз. Награда је са додацима 6.775 фунти стерлинга; с опкладама газда ће лобити око милијун динара. Казују да су губици огромни 20000, 50000 фунти стерлинга; лањеке године један пуковник се убио после велике трке, јер није био у стању да исплати оно о шта се опкладио; да је био причекао ресултате следећих трка добио би толико да исплати све. Један од власника оних посебних седишта викао је кад су тркачи полазили: „Све што сам зарадио на Бекстона!“ — Многа су кола изгубили и коње и кола у опклади.

Ове опкладе по моме мишљењу су за ум оно што је ракија за непце, нужно средство за покретање тешке и гломазне махине; њима треба силних утисака, осећање ограмнога губитка; додајте томе још да су по нагону готови на борбу и на хазардно играње; свака је опклада двобој, а свака велика опклада је погибао. — Разлоге за ову општу и националну страст за коње п трке треба тражити у оном сеоскоме и гимнастичкоме животу: имућни људи или богаташи велики део године проведу у пољу; у блатавој земљи човек се находи добро само на коњу; њихова природа тражи велика телесна кретања;