Srpski književni glasnik

“

1186 СРпски Књижевни Гласник.

отуда ни прегледности. А нарочито је незгодно што се у оваком ралу и на опом месту пе двоје научни аргументи од опих у обичилм дпевиим листовима, и што језик кипти од пзраза којима тамо није место. Hy ono је последица стаповишта са кога писац одмах ступа у разматрање пптања. Зато рад и чини више утисак једног почетничког новинарског чланка него озбиљног разматрања. Са чланком Г. Јована Ђорђевића „Успомена на стогодишњицу Кара-ЉЂорђева рада у околини Леековца“ стоји горе. Г. Ђорђевић штампао је јелну „Историју Српског Народа од majerapnjera до пајновијета доба за средње школе п за народ“. п прилога историји српекога народа у Годишњиши ХХП. „lazne, пије почетпик. Зато мп је чудновато како је могао онако погрешно схватити Карађорђев поход преко Јавора 1509 године. Пивац хоће да нађе јаче везе између покушаја лесковачкога војводе Стреље, који је 1809 годипе покушао ла на устанак дигне лесковачкр крај, и поменутог похода Карађорђева у Стару Србију. па то казује огим речима: „Важан је град Шип Ono y сваком погледу, те је и сам вожд Карађорђе пау-

мио био да га са свих страпа притесни п тада тек освоји. |

А ово притешњавање хтео је да изврши на тај начин што ће све области око њега да освојп. С тога је он сам пошао с војском преко Јавора иланџне на Нови Пазар, у намери да даље, поред Копаоника пи Косова, продре у Топлицу, Медвеђу и Ветерницу, те да се тако уједини са усташима гоје је имао војвода Стреља пред Клисуром „Девојгин Камел““. Ово тумачење чини тежину целога чланка, п оно је сасвим погрешно. Јер зна се тачно да је Карађорђе својим походом у Стару Србију 18509 године поглавито пшао на то да ступи у непосредну везу са Црногорцима и Брђанима. П за то има лоста доказа. Онако пак објашњење Карађорђева похода, како га даје Г. Ђорђевић, не само што нема потврде, већ се њим поход обележава као један несмишљен иоступак и Карађорђе као врло рђав познавалац ратне ве-