Srpski književni glasnik

1190 Српски Књижевни ГЛАСНИК. не испуштајући при том из вида ни друге чиниоце, који су му омогућили правилан развој. Зато и ово разлагање Г. Николића изгледа и сувише наивно и смешно.

Али у овом његову раду има још и других погрешака. Погрешно је, на пример, гледиште да је у народним песмама основ догађај. Тако се некад мислило, а скорашња испитивања утврдила су да је то мотив, на који се, као на готов основ, накалемљују догађаји елич-

ног карактера, нарочито у старијим песмама. Даље, по-.

грешан је његов суд о политичком стању и положају Босне и Херцеговине у туреко доба, и о њихову односу према другим покрајингма српским (стр. 20); нетачан је суд о еволуцији идеје у песми п стварању њихову од гуслара (стр. 19); и чудновато је онако писање Г. Николића о мухамеданцима, о њиховим односима према хришћанској им браћи п јунацима из песама, а још је чудноватије његово тврђење да нема ниједне песме њихове, којом би они „ружилп српске јунаке и славилп турске победе“, што би као „тим увредили своја и својих праотаца осећања“. То је чудновато, алп је и довољно да се види како је писцу био непознат онај трајни антагонизам мусломана према хришћанима п како није знао да постоје читаве збирке народних песама мухамеданаца, у којима има доста онога о чему он тврди да му нема трага.

Све“ су ово крупне погрешке за један овакав рад. Ну да се добије јасна слика и тачан суд о чланку Г. Николића, поред ових недостатака што потичу из простог непознавања разматранога предмета, требало би изнети п друге, као што су онп о композицији целог рада, многе ничим непотврђене претпоставке, оно наивно разлагање о многим врло нејасним појавима у постанку и у животу народне песме, лајичке закључке извођене из таких претпоставака и тд. Алп за то овде није довољно

места, а и изнесено доста је да се види како је овај

рад слаб и како није измакао од осталих. Последњи од прилога у годишњим извештајима,

ii. А те ЊЕ ob.

“Me KO