Srpski književni glasnik

(5

Х

Би. Де ЕМИ VOLAN Og

Једна ВРСТА ИлучнЕ Књижевности. 1191 чланак Г. Милорада Петровића „Борба за књижевни језик у Хрвата“ па први поглед изгледа као да је измакао од осталих. Какав је пак у ствари, види се из даљега разлагања. Писац је у њему хтео „да изпесе неколико момената из оне борбе за књижевни језик, коју су водила наша. браћа Хрвати, док нису дошла до садашњег лепог језика, који се готово ничим не разликује од нашега језика“, и „да попуни једну празнину која се у овој школи (у трговачкој академији) због скучености програма, опажа. у предавању наше књижевпце историје“. И тој по-

"буди пема се шта замерити. Напротив, лепа је, али се

шпецу мора пребацити што му обрађена тема није одговорила постављену задатку.

Ну то се не види на први поглед. ПИ кад се критичар не би уџуштао у испитивање извора из којих је постао овај рад, па би суд доносио само по утпеку што та на њ чини распоред градива и укупна обрада члашка. преварпо OH Će при доношењу оцене, јер би на први поглед рекао да је добар. Међутим он није такав, јер треба само ући мало дубље у питање о књижевиом покрету, који писац 'зове „борбом за књижевни језиг у Хрвата“, видети шта је све писано о томе, па упоредити овај чланак с пекима од радова хрватских књижевника, и тада ће се видети, како се о њему не може рећи ни да је компилација. Јер кад Г. Петровић узме Шурминову Роујезе Кпј! 7леупок а и Смичикласову студију „Обрана и развитак х|ватеке народне пдеје од 1790 до 1830 године“ из Када LNXNXXN, па из њих, пе проверавајући тачност сваког тврђења и закључка ове двојице хрватеких сњижевника, узме не само све пдеје, гледишта, податке п закључке, него п читаве ставове п реченице, негде скраћене а. другде целе, па то просто пренесе у свој чланак, п још уз то оно што су ови крегили- борбом за опстанак и развитак хрватеке народне идеје прекрети у борбу за књижевни језик, то се не може назвати компилацијом, за коју се претпоставља да је писац бар разумео оно из чега је компиловао