Srpski književni glasnik
1192 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.
свој рад. Ово је један плагијаторски извод, који се од свога извора разликује у опоме што је пајгоре: хрватеки књижевници знали су о чему су писали п шта су хтели рећи, а српски писац не схвативши то ппеао је о нечем другом а не о ономе што му натпис каже. Јер као што се из горе еаопштенога става види, писац је мпелио да пише о борби за књижевни језик у Хрвата, међутим он о њој не говори, нити је о томе могао писати, пошто таква борба није ни постојала.
Праве борбе за књижевни језик у Хрвата није било, јер оно о чему он пише није била борба за књижевни језик, каква је она што ју је водпо Вук, већ политичка борба. Хрвата. се Маџарима, која је претходила употреби
народнога. (а не и књижевнога) језика у место ранијега.
латинскога. Да те борбе није било, види се и по томе, што се око тог питања нису мучили ни Гај ни његови помагачи и последници, који су пошли утрвеним путем што га је прокрчио Вук, па су за свој хрватски књижевни језик узели један дијалекат штокавског наречја.
То пак и јесте разлог зашто се хрватеки књижевни језик „готово ничим не разликује од нашега језика“, А што и Г. Петровић није то истакао и што није нашао узрок тој истоветности хрватског п српског језика, узрок су Смичиклас и Шурмин, који то, са нарочитих разлога, нису нашли за потребно да обележе. Ну зато ови нису криви, него је крпвица само Г. Петровића, што овоме обрада рада не одговара постављеном задатку. А друкчије није ни могло бити, кад овај ради једног чланка није сматрао за потребно да озбиљно проучи питање о коме мисли да пише, да испита што је дотле на њему урађено, да оцени тачност података и гледишта, и запази и сувише јасну везу хрватског књижевног покрета. са. серпским, који је претходио оном првом. С тога овај чланак, по својој вредности, иде међу оне остале њему равне.
Ш.
Радови са оволиким недостацима и овакога карак-
Too a + рута и 14
i d ДЕ i # ко |
о и 6, 40