Srpski književni glasnik

ње ~ 45 њи

аи ove 27 0 MO “, • ме 10 Ma by |

ЈЕДНА ВРСТА НАУЧНЕ Књижевности. 1193

тера као што су они горњи, нису ни од какве користи. Од њих може бити само штете, п то у првом реду за саме писце а потом за државу, која помаже оваке публикације. За прве је штета што се, олако схватајући задатак писца и не прихватајући се посла озбиљно, привикавају на површан рал. За другу пак штета је што троши на штампање тако лоших радова ове врете научне књижевности, за чији су постанак биле тако лепе и похвалне побуде пи која пма тако леп задатак. Јер штампање књижевних п научних прилога у годипњим извештајима школеким јесте леп обичај, који постоји и у другим земљама, и смер му је свугде био добар и користан, па се зато п одржао. Стога би га и код нас требало очувати. Ну то у првом реду зависи од сарадника на годишњим пзгештајпма п од вредности њихових радова, који морају бити бољи од овогодишњих, јер је штета да књижевни и изучни рад паставника. средњих и стручних школа буде пи даље овако рђаво представљен.

То се с правом може тражити. И кад то велим, ја никако не смећем с ума сву тешкоћу с којом се наставници националне трупе у средњим п етручпим школама у Србији боре у свим градовима сем Београда и Крагујевца, где једино има бољих библиотека. Мени је добро познато како је тамо тешко озбиљно и темељно радити

на којој било грани националне групе наука, јер школске књижнице чине поглавито скупштинске белешке, етатиетички подаши, застарела научна дела и уџбеници. Али ипак, и поред свега тога, неоправдано је у јавност изићи е радовима. као што су горњи, из којих се видп чак пепознавање самог предмета, немање метода у раду, па и HCдовољно владање српским језиком. Dega тога бар може бити. А зато што се нема добрих библиотека, треба паћи друго. поље, које је врло корисно, п на коме се да радити и поред мање стручне библиотеке.

Како свуда нема довољно погодаба да се се успехом ради на наупи, и пошто свуда ередњешколеки наставници нису у могућности да за годишње извештаје пруже ака-