Srpski književni glasnik

1212 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Момци троше на жене и купују пм рупце и скупе ептнарије, оне се смију, нампгују и похлепно једу m пију. Та браћа шаљу! А од њих нико не видп оне који тамо раде у страном свијету, по Пруској и Америци, далеко у туђини, нико не види погнуте грбаче, тешки зној што се низа њих циједи и мрачни умор на опаљену лицу њихову. Истина, живе и они растрошно и раскалашно, али раде, муче се и зноје, шаљу добар дпо новаца кући да им спреме зимницу, а кад, пред зиму, дођу своме дому, искези на њих глад своје оштре зубе.

И браћа Смиљина потуцала се, као и остали, по свијету; Никола је био у Пруској, Миле у Америци. Па и Никола ће у Америку, писао је, док само прикупи строшак. Обадвојица су била отишла први пут на рад, прије их ћаћа није пуштао од куће. СОлали су кући редовно добар дио своје зараде, тужили се на тежак рад, али су ипак једном послали посебице за Омиљу да се одјене, јер је већ цура за удају. Како је она поцрвенела кад је прочитала ћаћи ове ретке, написане грубом радничком руком. \

Ћаћа јој није отимао тај новац, већ је чак додао и нешто од свога, и она је одлазила неколико пута, с двије другарице, доље у село да купује ствари за себе. И кад се недјељом лијепо обукла п слазила к цркви, долазила још двапут љепша.

Те јесени учесташе женидбе, с вјенчањем и без вјенчања. Попу мало свануло и он весело обављао те послове. Купио чак себи нову мантију, а попадији нову хаљину. J

И кад се ожени стари удовац Милош Погуча и доведе себи жену младу и снажну, онда и Којо Тадић засука свој брк и дође му ћеф да се жени. Али не хтједе да узме сасвим младу жену, да му око куће не обигравају „писари и којекакви дјаволи“, већ баци око на једну удовицу доље у селу, средњих година, крупну и омашну, а уз то без дјеце. И стари купи себи нов прелук и нову капу, обрија се, обуче чисте гаће и кошуљу и, без дугог