Srpski književni glasnik
РАЗВАЉЕПА ДОЛМА. 1917
„У ужасу јуре вали, разбијајући грудп о мрачне стијене.“
„Разлеже се по мору уздах..“
„Уекомешали се емркнути вали. „Издаја, издаја!“ вичу. — Примисмо их као браћу...“
„Слободу, слободу отеше нашу !“
„Плаче матп бура... Са риком јури к мрачној долми отац олуј!...“
„О стијепе! о, грозне стијене! И ви сте некад биле слободне, некад сте п ви слободом дисале... Рашта отесте слободу дјеци нашој 2“
„Стуштиле се грозне стијене.“
„Није то наша воља! Отимаш, кад ти веле да отиMali, — одговорише оне са мрачним, уздахом и наднијеле се срдито изнад мора.
„Јурнула мати бура, појурио отац олуј са фијуком и плачем поврх мора, сазпвају таласе, казују валовима кобан глас.“
„О вали, о, јадни вали! Пропаде, пропаде слобода! Одесле бићете робови...“
„И одјурише даље...“
„дамрло море.“ :
„Снажни старп вали заронили у дубљину морску... Неће их пробудити бура; отац олуј не дозва их.“
„И млади вали емркнуто се ваљају, не чује се емијех, ни пјесма о пређашњој слободи; и сунце тако посукнуло сја на небу; и небо је тако намргођено, тако стуштено свуд уџаоколо... Тек се покадшто млади вали, испаћени суровим ропством, подижу као сложпа војска на душмана. У збијеном ланцу ударају на оштре стијене — неприступачне стијене и не дрхћу ; тек се као гласна јека разлежу уздаси — то уздишу смождене груди храбрих бораца.“
„Проплакало море.“
Године пролазиле.
Много их оде у пеповрат...
„Миога воља млађана разби преса. своја о стијене...
«
«
„Унаоколо све је мрачније п мрачније.. %