Srpski književni glasnik

Е Pra и 3 ~ U Ђ84 – СРпоки Књижевни ГлАСНИК.

А затим, од тога дана са сликањем је стао, Не хотећ', после драге, сликати другу коју.

· Путниче, ма ко да си, ако љубављу гориш, Погледај моју драгу, пре но што ме прекориш, Реци имаш ли и ти случајно тако красну.

Ето на овом свету то мало славе шта је: Јер, и ако је лепа, слика ипак не стаје Један пољуб модела, веруј ми на реч часну !

Ма колико да се Беатрича доцније трудила, она никада није могла натерати свог драгана да он још ради; он беше неумољив на све њене молбе, и, кад би га она врло живо гонила, он би јој рецитовао свој сонет. Он остаде тако до своје смрти, веран својој лености; а Беатрича, бар тако кажу, верна својој љубави. Они дуго живљаху као муж и жена, и за жаљење је што је охолост племићске породице Лоредана, увређена тим њиховим односима, уништила Беатричин поргрет, као што је случај уништио прву слику Тидијанелову.г

АлФРЕД ДЕ МИСЕ.

(Превео с францускога Н. А.)

1 Овај сонет превео је Г. Велимир Рајић. 2 То ми г. Дољиони, славни аматер, нашао је да је та слика уопште и постојала. · (Пишчева белешка).