Srpski književni glasnik

НА ГРОБЉУ.

Обрасле травом, закићене цвећем, Полегле су хумке у дугачком низу,

А као мрки, сурови чувари

Мргодно стоје свуд крстови стари; Над њима шапће ветрић међ' дрвећем А. славуј јена у ружама, близу,

Јеца изнад хумка што их евуда срећем Обрасле травом, закићене цвећем...

И све се буди, све пролећем дише,. Мирис се свежи разлива по зраку, Весело све је. Само једно дете,

На бледом лицу са облаком сете, Што чека нешто, чека и уздише

И тужно гледа нову једну раку, Плаче и грца час јаче, час тише

Док се све буди, све пролећем дише...

МОСТАРКА.