Srpski književni glasnik

H-O:3 1 ВБ.

Шта грми тако силно у олуји

И градске зграде из темеља тресег Шта тако тужно и потмуло бруји И смехом прати те громовске бесе“

У мени кипи, бес ме хвата луди, Демонска ватра поджиже ме, гори, Горостас један у мени се буди

Са којим нико не сме да се бори.

О напред! ево мене, моћни гласе, Ја смело ступам кроз стравичну вреву: Божанску тогу ја облачим на се К'о снажни херој у старинском спеву.

Хуји и трешти к'о небеска труба, Чупај из земље осушене жиле, Нек' труне ова материја груба: Нове ти идеш да покренеш силе!

... Ја видим силне поворке од људи И свечан поход ко крсташке војне...

О хуји, грми, гласе ускрснућа! У страхотноме завијању твоме Ја гутам радост победе, и врућа Мисао снива опијена њоме. О хуји, грми, гласе ускрснућа! ДУШАН СРЕЗОЈЕВИЋ.