Srpski književni glasnik

СРПСКИ ЖИВОТ НА КРАЈУ ХУШ ВЕКА. |

ОДЛОМАК ИЗ АВТОБИОГРАФИЈЕ ПЕТРА РУЊАНИНА.!

Ја сам у веку 18 родио се, и от рођења рачунећи 26 година 18 века проживео, а века 19 ево 35 лето хоће да протече, и све ово 35 лета у чину свјашченическом

1 У „Српеком Књижевном Гласнику“ од 1 маја ове године, у белешкама, речено је неколико речи о Петру Руњанину, писцу ове автобиографије и о једном одсеку из ње, који сам штампао као „Прилог повесници српских основних школа у Срему“, у трећој и четвртој свесци „Српског Учитеља“ од 1908 године. Целу автобиографију ради смо издати Г. Др. Тихомир Остојић и ја. За сада износим овај важан и занимљив одломак из ње, који је сачуван само -у концепту, а у чистопису — који је одређен ако не за штампање, а оно бар за читање међу познаницима — овога места нема, јер је оно Руњанину чинило оштро, можда се и бојао јавно изрећи оваке мисли, које би могле изазвати ако не борбу, а оно препирке између плавога и црнога клира, световнога свештенства и калуђерства, која се већ стишала 1835 године, када је овај одломак писан. Калуђери су се били тада 'повукли у манастире и нису више често долазили у додир са световним свештеницима и народом, те се ни свештеници ни народ нису могли онако тужити као у ХУШ веку и на почетку Х1Х.

Место Кузмин, где се родио и живео Петар Руњанин, јесте у Срему близу Фрушке Горе, те је он добро познавао живот калуђера у манастирима и по селима. И због тог познавања и описивања живота калуђереког по селима, због одношаја њиховог према световном свештенству, од велике је важности и интереса мишљење Руњаниново о фрушкогорском црном клиру ХУШ и донекле ХЈХ века. -

Ја сам преписао овај одломак новим правопиеом, не мењајући ни интерпункцију; Ђ сам преписивао у црквенословенским речима као је, јер смо се ми научили на тако изговарање, а у српским народним као е. Др. Никола. РАДОЈЧИЋ.