Srpski književni glasnik

230 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

се дође до мира, то смо, на нашу жалост, принуђени да прекинемо преговоре започете у Лондону 3 децембра прошле године“. Савезнички делегати су известили о овоме кораку енглеску владу и одмах су отпутовали. Бугарски шеф главнога штаба одмах је упутио турскоме заповеднику војске депешу да ће примирје истећи 21 јануара и да ће непријатељства почети тога дана у 7 часова увече. _

Нова турска влада је упутила Аустро-Угарској, Енглес-

кој, Италији, Немачкој, Русији и Француској ноту у којој се.

налази одговор на питање о Једрену и о Архипелагу... „Како је Једрене чисто турска варош и друга престоница Турске, и на тај начин везана нераздељивом везом са отоманским

царством, то је и сам глас да ће се уступити изазвао у це-.

ломе царству осуду и узбуђење које је довело до оставке прошлога кабинета. Па ипак, да би дала највиши доказ своје помирљивости, отоманска влада је вољна да остави Силама да реше о ономе делу Једрена који се налази на десној обали Марице, задржавајући себи део на левој обали. Мошеје, гробови и други историјски споменици на левој обали Марице морају остати у власти отоманске владе, без тога она би из: ложила земљу таквим догађајима који би могли довести до најозбиљнијих последица. — Што се тиче јегејских, острва нека, која се налазе у непосредној близини Дарданела, неопходно су потребна за одбрану престонице, а друга су, као саставни део азијских поседа, неопходна за безбедност Мале Азије. Свака одлука која би ишла за тим да умањи ауторитет отоманске владе у њима, имаће за последицу да од острва створи средишта за агитацију која ће се пренети на целу обалу. На тај начин створило би се оно стање које је до скора владало у Маћедонији... Блистателна Порта би могла пристати да Силе реше судбу окупираних острва водећи рачуна о потреби да се очува целокупност поседа Дарданела, што Блистателна Порта сматра као питање од највећега европскога интереса. Свако друго тражење балканских савезника она неће моћи примити. — Блистателна Порта узима на повољно знање, расположење Сила да помогну турску

владу и морално и материјално да се штете нанете ратом .

поправе. Зато је потребно да јој Силе признаду право да уведе аутономну царинску тарифу, да закључи трговинске

уговоре на начелима модернога права, да примењује на њи-