Srpski književni glasnik
=
Ко Е > ји
232 Српски Књижевни ГлАСНИК.
скога становништва, а та су села живо и даље напредовала, а њихово становништво живело у слози са својим муслиманским суседима. |
„ја мислим да ће сваки човек који је обишао источне земље, а у стању је да буде објективан, рећи да смо мимуслимани најбољи људи, ако нас упореде са хришћанима на. истоку. Шпањолци су чинили много горе ствари од нас кад су почели своја истраживања по свету. Французи су били свирепи при освајању Алгира. Такви су исти били Енглези у Индији, Белгијанци у Конгу; а шта да се рече тек о руским свирепостима у Сибиру
„Зар се треба чудити што је у стрпљивих Турака који су били мазили Јермене, узаврела крв кад су ови почели нападати Турке у њиховој властитој кући 2 Зар се Јермени нису. као прави анархисти, служили ножем и динамитомр Силе неће да ми будемо господари у својој кући, и увек излазе са својим предлозима, својим капитулацијама, и т. д. Све што би било добро у макојој другој држави на свету, па макар. и у Монаку, хришћанске силе то нама не би признале. Крсташки рат против Турске помажу у тајности Силе...“
„Мој стари вртар из Јилдиза имао је право кад ми је о балканским агитацијама овако говорио: „Јабука, крушка, шљива, храст и бор расли су напоредо, али тако близу један другом, да су им се гране додиривале. Храст је остале растом надвисио, али остали су толико узимали ваздух и светлост својим доњим гранама, да су ове морале увенути, иструлити и отпасти. Борећи се за место на сунцу, јабука, крушка, шљива, бор и храст, морали су се међусобно тући. Ларма и вика је била толико велика да их је чуо и Алах на небу. Он им се јави и рече им: Зашто се тучете 2 Ви имате сви право да живите. Сви сте ви једнахи. Сваки је велики на своме месту.“ Тако је и са Балканом. Јабука је Румунија, шљива Србија, бор Грчка, крушка Бугарска, а Турска је храст која је оставила мртво грање, — што је, по моме мишљењу, добро урадила; јер оне шупље гране што смо погубили, биле су штетне за живот целога стабла.. “
„Мој царски комесар у Софији, Неџиб, донео ми је један _ интересантан докуменат. „Још није дошао тренутак, — пише "руски амбасадор у Цариграду Зиновјев моме васалу Фердинанду, — да Бугарска буде независна. Нека Ваше Краљевско
|
јиха аи
а очај о ЗА ак са бке тассази састка ваља ок-бе. Б
<
дува че оваа 7
ЊЕ 53:
| КА : ја ома лека
#
А де асља Ае ла Рај аге еј 5 А ул
у А
| “58 Х