Srpski književni glasnik

234 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

копавају темеље нашој кући. Француска је била некада за нас јазавичар кога смо могли, у повољноме тренугку пустити на ова два пацова; али Француска је све више негативна. Хвала Алаху ми смо нашли Немачку место ње; њу можемо употребити да их све држи у шаху... |

„За нас је права срећа што је Русија упутила на Далеки Исток сувишнн део своје снаге, јер ће се на тај начин одбити од Црнога Мора. Чим се опораве од пораза (рат. с Јапаном), они ће одмах противу нас. Ако не начине од Источнога Мора Руско Море, они ће се старати да то од Црнога Мора створе... Велике руске реке Волга'и Дњепар излазе у Црно Море, и руска сила гура напред кроз мореузе у Дарданеле, те је зато наш животни интерес да чувамо за себе

мореузе. Да нема тога питања, могли бисмо бити са Русима,

најбољи пријатељи...“

„За Бисмарка се у опште мислило да се разликовао од других дипломата тиме што није једно говорио а друго мислио. Може бити да је тако; али његова реч да „Исток не вреди костију једнога померанског војника“ неће бити да казује његову праву мисао, јер, кад би то било, морао бих га сматрати за кратковидог државника.

„Да ли он није рачунао да још није дошло време да своје очи пред светом упире Истоку Али, да је раније признао да је јака Турска готово животно питање за Немачку. боље би било за обе земље. Штета што нас Бисмарк није узео у Тројни Савез. Раније је то било могућно. Цар Вилхелм би требао да има смелости да нас придружи Тројноме Савезу. У место да растура по свету сувишак снаге своје и,

добија колоније од којих никада није било вајде, Немачка.

би боље урадила да упути своју радњу ка персијскоме заливу Тамо бисмо добили, и они и ми,“

ИностРАНИ.

а а

ЛАА. оаза позва ис лао“ _" мама та ~ ~ -

4 !