Srpski književni glasnik

236 Српски Књижевни ГЛАСНИК. ан АНЕ

цјелини више никакво откриће непознатих ствари, ипак је _

због потпуности слика и због много нових детаља важан

прилог познавању литерарних прилика онога доба и значајно _ утврђење знатне улоге коју је у њему играо Старчевић, кога су до сада сви литерарни хисторици скоро по свема прешубивали или омаловажавали. А при крају ове радње имаде још и занимљива карактеристика групе Личана (Дошен, Шиме Старчевић, Фран Курелац и Анте Старчевић) у ПРЕ литератури. :

И ако је ова радња у целини први дио монографије о __

Анти Старчевићу, не би се могло рећи да је успјела „студија“ једнога периода Старчевићева живота и деловања. Ово би значило да још увијек чека Старчевић (0 коме се неизмерно много политизирало, али кога се страшно мало ана-. лизовало, проучавало и схватило) аналитичку и синтетичну студију. ;

Кад буде Г. Дрекслер издавао целокупну књигу о Стар: чевићу, морат ће свакако да поред излагања и утврђивања _ спољних факата даде и аналитичку анализу идеја и карактера _ Антуна Старчевића. Дрекслер је и овде дао боље и више него Шегвић, али, у иначе непотпунијој својој радњи, М. Шарић показао је више нагнућа спрам анализи. :

Од особитога бил интереса била анализа и студија фор мирања Старчевићевих познијих идеја и метода, чији зачетак пада у ово доба апсолутизма. У козеријама, сатирама које Г. Дрекслер цитира, имаде доста елемената који могу да по-

А | служе као основица за овакву студију, а у многим афоризмима, које је Старчевић у исто доба писао, и које Г. Дрекслер __

не цитира могло би се наћи још више тих елемената. Од велике је важности Старчевићев боравак у Пешти,

његова лектира и утицај околине у Загребу. О свему томе —

имаде нешто података код Шегвића, али још увијек није ни из далека довољно разјашњена генеза свега онога што је

Старчевићевом животу, деловању и његовој науци ударило

толико осебујан и карактеристичан печат. Ма Задовољени, дакле, оним што нам је Г. Дренрлн дао

о Старчевићевом литерарном дјелов.њу у време апсолутизма, _

очекујемо да ће нам за што раздобље доскора дати и добру,