Srpski književni glasnik

ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. 255

| луд је он неколико пута покушавао да на извесном растојању гласно узвикне: „Молим за руку ваше кћери!“ Г-ђи Леноре било је нарочито криво што је могла да буде толико слепа да ништа не види! „Да је жив мој Ђован' Батиста“ — тврдила је она кроз сузе, — „овако што не би се ни десило!“ __— Боже, шта је овог — мислио је Сањин: — то је већ, најпосле, ни глупо! — Нити је он смео да погледа Њему, нити се она ре___шавала да подигне очи к њему. Ограничила се на то што је стрпељиво неговала мајку, која ју је у почетку одгурнула... На послетку, мало по мало, бура се стиша. Г-ђа Леноре ' поче да плаче, дозволи Беми да је изведе из угла, одакле се није мацала за све време, да је посади на наслоњачу поред "прозора, да јој да воде са поморанџиним цветом; допустила ___ је Сањину — не да се приближи... о не! — него да бар остане у соби (пре је тражила да се он удаљи) и није га више прекидала у говору. Сањин је, не оклевајући, употребио то примирје и дао израза великој говорничкој способности: неве: "роватно је да би чак пред Њемом умео да искаже своје на| "мере и осећања са толико ватре и убеђења. Та осећања била су најискренија, а намере најчистије — као код Алмавиве из _ „Севиљског Берберина“. Он није крио ни од Г-ђг Леноре ни ___од самог себе незгодне стране тих намера; али те незгоде ___су само привидне! Истина, он је странац, упознали су се ј __ скоро са њим, ништа позитивно не знају о његовој личности, __нити о његовим средствима; али он је готов да наведе све _ потребне доказе да је поштен, да није сиромах; позваће се

на несумњива сведочанства својих земљака! — Нада се даће __Ђема бити са њим срећна, да ће он умети да јој надокнади _ растанак са својима !.. Подсећање на растанак, само та реч:

„растанак“, за мало не поквари целу ствар.. Г-ђа Леноре сва се узнемири и задрхта . Сањин журно додаде да би растанак | био сасвим привремен и да, најзад, можда га сасвим неће ______ни бити!

И Сањинов леп говор није био узалудан. Г-ђа Леноре је ___ почела да га погледа без пређашње одвратности и гнева ___и ако још горко и прекорно; дозволила му је затим да приђе, ___чак и да седне поред ње (Ђема је села с друге стране); по(а "чела је да га кори, али не погледом, но речима, што је већ _ значило извесну помирљивост срца; почела је да се жали, и

___ жалбе су јој биле све мирније и мекше, испрекидане пита5 Па ЕРУ