Srpski književni glasnik

256 Српски Књижевни Гласник

њима упућеним час ћерци час Сањиву; затим му је дозволила да јој узме руку и није је тргла одмах... заплакала је поново, али сасвим другим сузама... После се тужно насмешила и зажалила — али већ у другом смислу но пре — што нема Ђован' Батиста... Прође тренут и оба кривца. Сањин и Ђема, већ су клечали пред њом, а она им је наизменце метала руке на главу. Прође још тренут — они су се већ гр. лили и љубили, а Емил, са лицем светлим од усхићења, утрчао је у собу и бацио се тесно сједињеној групи. Пантелеон завири у собу, насмеши се и намршти у један исти мах — и оде у посластичарницу да откључа спољна врата.

ХХХ

Прелаз од очајања к тузи, а од туге ка „тихој резигнацији“ брзо се свршио код Г ђе Леноре; али и у тој тихој резигнацији није требало много па да се претвори у тајно задовољство, које се ипак, пристојности ради, свом снагом крило и од кога се она уздржавала. Сањин се, од првог дана познанства, у души свиђао Г ђи Леноре; навикнута сад на мисао да ће јој бити зет, она није више налазила ништа непријатно код њега, и ако је сматрала за дужност да сачува у неколико увређен... или пре, забринут израз лица. Уз то све што се десило последњих дана било је тако необично... Али шта је — ту је! Као практична жена, као мајка, Г-ђа Леноре је сматрала за потребно да постави Сањину разна питања! А Сањин, који није, полазећи у јутру на састанак са Бемом ни помишљао на женидбу — истина, он ни о чему тада није ни мислио, јер се сав предао чежњи за својом страшћу Сањин је са пуно готовости и, може се рећи, одушевљено играо своју улогу вереника и на сва распитивања одговарао тачно, подробно и радо. Уверивши се да је он родом прави племић, и зачудивши се мало што није кнез, Г-ђа Леноре, са пуно озбиљности, хтела је да му „благовремено да на знање“ да ће бити са њим безобзирно отворена, јер је на то приморава њена света дужност матере! — на шта је Сањин одговорио да се ничем другом од ње није ни надао, и да је сам најозбиљније моли да га не штеди.

Тада му Г-ђа Леноре примети да Г. Клубер (изговоривши то име она лако уздахну, стеже усне и мало застаде) — Г. Клубер, бивши Ђемин „вереник — има већ сада осам