Srpski književni glasnik
ПРОЛЕТЊЕ ВОДЕ. 257
хиљада форината прихода, и да ће се та сума сваке године знатно повећавати ; а он, Г. Сањин, колико прихода има — Осам хиљада форината — понови растегнуто Сањин... То је, на наш новац, около 15 хиљада рубаља у асигнацијама... Мој приход је знатно мањи. Ја имам мало имање у тулској губернији. — Са добрим газдовањем, оно може дати, мора дати до пет или шест хиљада... А ако бих ступио у
службу, ја бих лако могао имати још плате око две хиљаде.
— Служба у Русији2 — узвикну Г-ђа Леноре. — Ја се,
дакле, морам растати са Ђемом 2
— Ја бих могао изабрати дипломатску кариеру — прихвати Сањин: ја имам извесне везе... Онда бих служио на страни. Или, ево што би се још могло учинити — то би било најбоље: продати имање и уложити капитал у неки рентабилни посао, на пример, побољшање ваше посластичарнице. — Сањин је осећао да говори неприкладне ствари, али га је обузела неразумљива одважност! Чим би погледао Њему, која је само устајала, ходала по соби и поново седала од како је почео „практичан“ разговор, "чим би је погледао — пред њим је нестајало препрека и био је готов да удеси све, сад одмах, на најбољи начин — само да се она не узнемирује !
— Г. Клубер је такође хтео да ми да извесну суму новаца ради поправке посластичарнице — проговори после мало колебања Г-ђа Леноре.
— Мајка! Бога ради! Мајка! — узвикну ЂЊема на талијанском. — О тим стварима треба говорити благовремено, кћери моја, — одврати Г-ђа Ленора на истом језику.
Она се понова обрати Сањину и поче га питати о руским законима односно брака, и да ли постоје препреке за брак са католичкињама као у Прускојг — (У оно доба, четрдесетих година, цела Немачка је памтила свађу пруске владе са келнским архиепископом поводом мешовитих бракова). Кад је, пак, Г-ђа Ленора чула да са удајом за руског
племића, њена кћи постаје и сама племићка — изразила је извесно задовољство. — Али ви ћете морати прво отићи у Русију 2
— Зашто >
— Па како ћетег А дозвола од вашег владаоца 2 Сањин јој објасни да је то излишно.. биће, вероватно, 17